Sibirska goba-Čaga

Kes Ingram, doktor medicine, autor je više od 20 knjiga, uključujući  Lek je u šoljici, Prirodni lekovi za zdravstvene katastrofe, Kako da se ispravno hraniš i živiš duže i Prirodni lekovi za visoki krvni pritisak. Kao popularna medijska ličnost, do sada ima preko 5000 pojavljivanja u radio i TV intervjuima, u kojima uči i javnost i svoje kolege-lekare o moćima prirodne medicine. Članak koji sledi baziran je na razgovoru da doktorom Ingramom i sadrži dodatne informačije izvučene iz njegove najnovije knjige, Lek je u šumi, koja objašnjava prednosti čage-gljive sa breze.

Doktore Ingram, da li biste nam za početak objasnili šta je čaga?
Čaga ( Inonotus obliquus) je vrsta gljive koja raste na drveću breze u hladnim predelima kao što su Sibir, Severna Kanada, Aljaska, i neki severniji, kontinentalni delovi Sjedinjenih Država. Od velike je važnosti, jer je otkriveno da ima širok spektar medicinskih svojstava. Iako se o njoj često govori i kao o “čaga pečurki,” botaničari nisu sigurni da li je ona u osnovi prava pečurka. Jestive pečurke su sastavljene od mekih biljnih vlakana i najčešće imaju oblik kišobrana sa škrgama na donjoj strani. Nasuprot ovome, čaga je po sastavu bliža šumskim gljivama.  U stvari, čaga je nedavno klasifikovana kao član porodice Hymenochaetaceae, koja obuhvata veći broj tamnih, šumskih članova koji rastu na kori drveta i uništavaju ga. U proseku, čage su od 8 do 12 inča u prečniku, sa grubom površinom, koja je nalik kori drveta, i mogu dostići težinu od 30 do 35 funti. Svaka čaga ima jedinstveni oblike, a neke su čak i nalik ljudima.
Čaga ima simbiotsk odnos sa brezom, na kojoj raste i često pomaže da se drvo zaceli. Ako ubacite čagu u drvo koje odumire, često se desi da se breza oporavi. Ako je breza oštećena ili rascepljena od vrha, čaga će popuniti oštećenu koru, a na kraju i izlečiti drvo. Kada se drvo tare od drugo drvo zbog jakog vetra, čaga će zaceliti lezije na kori oba drveta. 
Dok raste, hrani se nutritijentima i jedinjenjima iz breze. Ako se na ovo gleda malo drugačije, ona vari hranljive sastojke iz breze i koncentriše ih u obliku koji je dostupniji ljudima. U osnovi, čaga je jedan izuzetno važan prerađivač supstancija koje su od velike važnosti za naše zdravlje.

Kako se čaga tradicionalno koristi?

Pre nekoliko stotina godina (možda čak i nekoliko milenijuma) bilo je utvrđeno da se čaga može konzumirati kao hrana. Sibirski domoroci su je mleli i stavljali u paprikaše, supe i svoja redovna pića.
Sibirci su otkrili da uprkos oštrim klimatskim uslovima, redovnim upotrebljavanjem čage sprečavaju nastanak degenerativnih oboljenja. Koristili su je da pojačaju fizičku snagu i produže životni vek. U savremenoj Rusiji je primećeno, da u oblastima, u kojima je čaga redovno upotrebljavana, nema pojave raka.
    Naspurot ovome, Eskimi ne koriste čagu. Zanimljiva je činjenica da životni vek Eskima koji žive u sličnim uslovima kao i Sibirci u proseku bio od 40 do 50 godina, dok su ljudi iz Sibirskih plemena obično živeli od 90 do 100 godina. Kada uporedimo čagu sa reiši medicinskim pečurkama, vidimo da su reiši pečurke korisne, ali ni približno onoliko koliko je značajna čaga kada je u pitanju dug životni vek.
 Čagu su isti tako važnim lekom smatrali i stari Kinezi, Koreanci i istočnoevropski narodi. Sa svojih putovanja i iz kontakata sa kolegama znam da se čaga koristi u terapeutske svrhe u Sibiru, Rusiji i ostalim evropskim državama, kao i u Koreji, Japanu i delovima severne Kanade. U Rusiji i drugim delovima istočne Evrope, smatraju je lekom protiv raka. Među Odžibavama iz severne Kanade smatra se lekom protiv tumora.
      U Koreji je koriste za smanjenje stresa i regulisanje energije. U Evropi je koriste i za lečenje zapaljenskih procesa na koži uključujući i ekcem i psorijazu, a u istočnoj Evropi je dobro poznato da je učinkovita i protiv bronhitisa i plućnih bolesti. 
 Čaga je izuzetno blagotvorna za kožu. U kremama koje se prave sa sirovim pčelinjim voskom i začinskim uljima, pokazalo se njeno veliko dejstvo u zaustavljanju procesa starenja kao i terapeutska dejstva u borbi sa nepravilnostima na koži. (Slučajno, trenutno radim na studiji koja se bavi izučavanjem upotrebe čage u lečenju psorijaze.)

Danas postoji veliko interesovanje za anti-oksidanse. 
Da li čaga ima takva svojstva?

Čaga je poznata po tome što sadrži visok nivo superoksid dismutase (SOD), važnog enzima koji funkcioniše kao jak antioksidant. SOD vrlo efikasno deluje u borbi protiv starenja, neutralisanjem slobodnih radikala kiseonika, sprečavajući oksidativna oštećenja ćelija i tkiva. Studije su pokazale da se nizak nivo SOD-a u tkivima povezuje sa pogoršanjem opšteg zdravstvenog stanja i skraćivanje životnog veka.

SOD se u različitim oblicima normalno nalazi u svim ljudskim tkivima, ali nivo opada s godinama, naročito posle tridesete. Najbolje način da se poveća nivo SOD-a je putem ishrane, pošto daodatci ishrani koji sadrže enzim mogu biti zeški za apsorpciju. Dobri izvori SOD-a uključuju čagu i druge medicinske pečurke, kao i grašak, tamno lisnato povrće, hranljivi kvasac,  pšenicu (travu i klice), goveđe srce i sirovu jetru. Iako su sve medicinske gljive bogate SOD-om, čaga ima daleko najveću koncentraciju. Čak je 50 puta veća nego kod moćne raiši pečurke. Čaga obezbeđuje SOD u obliku koji može biti korišćen i lokalno i interno.
SOD je proučavan u oko 900 kliničkih ispitivanja i jasno su pokazana njegova lekovita svojstva. Npr. pacijenti oboleli od raka, a na terapiji zračenjem, koji su dobili SOD u obliku u kom su mogli da ga apsorbuju, su se mnogo bolje oporavljali, bilo je mnogo manje toksično, sa manje ožiljaka i boljim zaceljivanjem rana. Verujem da ne mora svako istraživanje da košta hiljade ili milione dolara. Možemo da pogledamo postojeća izučavanja SOD-a i onda, iz njih, izračunamo vrednost čage. Čaga je jedan od najbogatijih, poznatih izvora SOD-a  i stoga će i ljudi će imati koristi ako je upotrebljavaju. Sem toga, ovaj prirodno stvoren SOD, fantastični dar prirode, ima biolšku moć koja se ne može naći nigde drugde.


Pomenuli ste da čaga i breza imaju simbiotski odnos. Da li imaju i sinergetska svojstva kada se koriste medicinski?

Sinergiju su prvi put primetili ruski istraživači pedesetih godina, XX veka, kada  su otkrili da se osobine čage pojačavaju ako se čuva u kovčegu od brezine kore.
Čaga sadrži određenu količinu betulina i betulinske kiseline, koju metaboliše iz kore breze na kojoj raste. Bela komponenta brezine kore sadrži još veću količinu betulina- smolaste supstancije koja štiti drvo od vode, insekata itd. I betulin i betulinska kiselina su po hemijskoj strukturi veoma slični korisnom holesterolu i mogu poslužiti kao prethodnica holesterolu u ljudskom telu, pomažući stabilizaciju ćelijskih membrane, zdravu proizvodnju hormona i druge vitalne funkcije.  
    Da bi se istražila očigledna sinergija između dve biljke, poslao sam brezinu koru u labaratoriju da bi testirali antioksidativni kapacitet merenjem AKKR  (apsorpcionog kapaciteta kiseonikovih radikala) nivoa. Kada smo procenili betulin u brezinoj kori, našli smo da je antioksidativni kapacitet veoma visok.  Čaga poseduje AKKR u količini od nekoliko stotina po gramu. Kada kombinujete čagu sa brezovom korom bogatom betulinom, dođe se do zaključka da je AKKR nivo veoma visok-viši od 1.700 po gramu. 
   Efikasnost ovih sastojaka je prvi put proučavana na univerzitetu u Čikagu, gde su proučavali koru sa cepanica breza koje su u školi bile upotrebljavane za loženje peći. Istraživači su ogulili kožu, izvukli betulinsku kiselinu i ispitali je na životinjama. Ustanovili su da ova supstanca uništava ćelije melanoma kod pacova. Ovo je navelo farmaceutske kompanije da razviju polu-sintetičku betulinsku kiselinu koja nikada nije postala popularna na tržištu.
 Postoje brojne studije betulinske kiselne, koja se pokazala kao vrlo bitan faktor u borbi protiv tumora. Betulin i betulinska kiselina su visokoenergetski biljni steroli (podgrupa steroida)  koji se ponašaju kao efikasni sakupljači slobodnih radikala, a takođe uništavaju ćelije tumora. Istraživači su otkrili da ova jedinjenja takođe podstiču aptozu (isprogramiranu smrt ćelija) ćelija raka.
Ruski i korejski istraživači su pokazali da ako se čaga uzima sa nekim holesterolom, postaje bioraspoloživa i samim tim još efikasnija. Slično tome, ako konzumiramo brezinu koru sa hranom koja ima visok sadržaj holesterola, kao što je sirovo jaje, njena efikasnost je veća.

Koji su još neki aktivni sastojci čage?
Jedan od najvažnijih sterola koji se nalazi u čagi je lanosterol. Ovo je još jedan prekursor ljudskog holesterola i stoga pomaže telu u re-izgradnji ćelijskih membrane, a pomaže i  endokrinom sistemu. Lanosterol takođe poseduje antivirusna svojstva.
Još jedan moćni sastojak čage je polisaharid po svom sadržaju i on pomaže funkcionisanje imunog sistema. Čaga sadrži visoki nivo 1.3 beta glukana jednog od najjačih i najlekovitijih poznatih polisaharida. Ne samo da je beta glukan poznat po svojoj ulozi u aktiviranju imunog sistema, već smanjuje nivo šećera u krvi kod ljudi koji imaju povišen nivo šećera.
Čaga u stvari sadrži široku lepezu supstancija koje su važne u ljudskoj ishrani. Da bi se postigla najveća korist, preporučujem upotrebu, divlje čage.


Kako potrošač može ustanoviti da li je dobio prirodan proizvod ili onaj koji je uzgojen?
Tako što će pogledati etiketu. Obično piše ili “standardizovani ekstrakt micelije” ili “plesan.” Ako na etiketi stoji da je sa divljom čagom, može da sadrži oko 10% divlje čage.

    Starost čage takođe utiče na njen kvalitet. Rana istraživanja koja su uradili Sibirci pokazuju da čaga koja je stara između 15 i 30 godina, ima viši nivo SOD-a i hromogenog kompleksa (fenolska jedinjenja sa antioksidativnim svojstvima) od mlađih čaga.
     Na osnovu ovog otkrića, pomislili smo da kanadska čaga ima najbolji kvalitet sa najvišim nivoom antioksidanata, zato što u Kanadi ima mnogo drveća breze koje je staro između 200 i 300 godina. U stvari čage najboljeg kvaliteta mogu se naći u suvoj klimi srednje severne Kanade, na udaljenim, nenaseljenim mestima.
      Međutim bilo koja čaga koju nađete u prirodi sadrži SOD, biološke sterole i dragocene enzyme. Ima visok nivo B kompleksa, germaniuma i brojne druge važne hranljive sastojke.

Da li biste nam rekli nešto o pripremi čage?

Mnogi proizvodi su izvedeni iz ekstrakta alkohola, ali, istorijski gledano, Sibirci su koristili vrelu vodu da izvuku čagu. Ja preporučujem formulu  koja se sastoji od ekstrakta čage obrađenog u vodi, u kombinaciji sa uljem divljeg origana. Ova kombinacija može da obuhvata i sirovu čagu, sa vlaknastim sadržajem (hitinom) koji je razložen bez upotrebe toplote da bi se mogao lakše apsorbovati.
    Rusi koriste toplu vodu da naprave veom jak koncentrat. Naše AKKR testiranje pokazuje rezultat od 1180 po gramu i da ima vidok nivo SOD-a
U kontaktima sa nekim od poznatijih ljudi u Sibiru, saznao sam da čagu ne treba zagrevat preko 180 stepeni Farenhajta (82 stepena Celzijusa). Kada se kuva čaj čaga se ne sme kuvati do u beskonačnost, a ipak sam saznao da mnogi ljudi to rade. Na 150-180 stapeni F izvlači se najveća korist, a ne uništavaju se protein, steroli i enzimi. To je važno, zato što, sem SOD-a, čaga sadrži katalaze i peroksidaze, kao i ribonukleaze i dezoksiribonukleaze. 
Ali ipak, čaga može biti pripremljena i u obliku čaja. Preporučujem da se koristi čaj napravljen od mlevene čage i brezine kore. Da bi se postigao najveći efekat čaja od čage, zagrevajte vodu u zemljanom loncu do 150 stepeni Farenhajta, dodajte čaj čage, i pustite da se krčka 4 do 5 dana (neće se pokvariti). Drugi način je da se uzme termos sa tolom vodom (zagrejanom do 180 stepeni F-koja nije provrila), dodajte čagu i pustite je neka se natopi 2-3 dana.  Neka voda izvuče aktivne sastojke. Možete da pijete čaj i dok se on topi, ali treba da dodate vruće vode kada ga koristite.

     Čaj od čage se može uzimati svakodnevno. U stvari da bi se postigao efekta nalik onom koji su postigle Sibirci, tj da bi povećali nivo vitalnosti i zdravlja, verujem da bi ga, kao i oni, trebali, piti svakoga dana. Možete je uzimati i u obliku kapsula, ali to bi uvek trebalo da se radi zajedno sa divljim origanom, prirodnim antimikotikom, koji stimuliše apsorpciju aktivnih sastojaka čage. Ili koristite kapi od čage i origana koje se ukapavaju ispod jezika.

Ako pogledamo unapred, znajući da starija, divlja čaga ima veću količinu hranljivih materija, hoće li ona moći da se bere?

To je veoma važno pitanje. U prošlosti niko nije znao da čaga može biti ubrana, a da će ipak preživeti. Tada smo sekli celu čagu sa drveta. Sada znamo da će čaga ponovo izrasti čak i ako je uklonimo sa korom.
    Ruska vlada je ostvarila sistematski pristum ovom problemu i za sada se čini da uspevaju da kontrolišu sečenje čage. Oni imaju velike, masivne breze i mnogo sačuvanih prastarih šuma, tako da za sibirsku čagu-uz pomoć ruske vlade-ima nade.
Međutim, šta je sa Sjedinjenim Državama gde se kanadski ljutić više ne može naći,  i gde domaće ehinacea i ginseng u suštini nema?  Čini mi se da će u ovoj državi biti problema. U gornjem Mičigenu, Viskonsinu i Minesoti čaga može biti uništena, sem ako se trend ne preokrene. Nadamo se da ćemo moći da sačuvamo čagu u Sjedinjenim Državama.

O piscu

Nensi Faz je autorka i urednica iz San Franciska koja je radial na više od 40 knjiga, uključujući Jačanje imuniteta (New World Library), Vodič za preživljavanje pomoću klica (McGraw-Hill), i dodatna medicina u kliničkoj praksi (Jones & Bartlett). Ona je direktorha rajters grupe. Dodatne informacije potražite na  www.HealthWritersGroup.com.

 

 

Zelo zanimivi članki in raziskave o čagi in njenimi efekti pri raku:

 

http://moloczheleza.ru/lechenie/chaga-pri-rake-molochnoj-zhelezy.html

 

http://www.naturmed.ru/news/detail.php?news_cid=64&news_id=30

 

http://nsp-zdorovje.narod.ru/article_zd.htm/fito-onko.html